Joga

Yoga-Joga-mother-tincture-urtinktur-teinture-mere-homeopat-ekstrakt-tinktura-biljni-preparati-com-Alternativa-Metode-rehabilitacije

 

JOGA

 

Joga je učenje obavijeno velom daleke prošlosti.

Prvi dokazi o njenom postojanju nalaze se u arheološkim iskopinama otkrivenim u ruševinama drevnih gradova Harapa i Mohenđo Daro, na teritoriji današnjeg Pakistana, i čija se starost procenjuje na oko 4500 godina.

Prvi pisani tekst posvećen jogi je Joga sutre, ili Izreke o jogi.

Napisao ga je ili sakupio mudrac Patanđali pre 2500 godina, postavivši temelje jogičke discipline i principe njenog vežbanja.

Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja.

Telo smatra grubljom kristalizacijom prethodno stvorene mentalne imaginacije i svojim tehnikama postepeno “produhovljuje“ taj najgrublji nivo našeg postojanja.

Proces “osvešćivanja“ ne završava se na telu, već ide dalje i obuhvata sve suptilnije nivoe našeg bića, od energetskog i mentalno-osećajnog do psihičkog, postepeno ih dovodeći u skladan odnos.

Telo su kočije, čula su konji, čulni objekti su putevi, um su uzde, inteligencija je kočijaš, Sopstvo je putnik.

Mudar čovek zna da je njegovo pravo “Ja“ – Sopstvo, samoispunjeno i samodovoljno onda kada je ujedinjeno sa telom, čulima i umom (Stara izreka iz Upanišada).

To stanje jedinstva zove se joga.

 

Reč “Joga“, nastala je od sanskritskog korena – “Judž“, što znači – “ujediniti“.

 

Biti sjedinjen sa samim Sobom, znači postići dinamičku harmoniju u sebi, što dovodi do unutrašnjeg spokojstva.

Iako je joga nastala kao praktična duhovna disciplina namenjena samorealizaciji, zbog svog holističkog pristupa poslednjih decenija se afirmisala, prvenstveno na Zapadu, kao preventivna, terapeutska, antistresna metoda vežbanja.

Navešćemo deset razloga za bavljenje jogom.

Ovu listu, zasnovanu na kliničkim ispitivanjima timova lekara koji su se bavili profilaktičkim i terapeutskim vrednostima joge, sastavila je i objavila verovatno do sada najznačajnija asocijacija učitelja joge u svetu, “Yoga Alliance “ (www.yogaalliance.org).

 

Oslobađa od stresa: Joga oslobađa fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu: putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola – hormona stresa.

Bolje disanje: Joga nas uči da pravilno dišemo. Lagano i duboko disanje pospešuje vitalnost i funkciju pluća, i olakšava opuštanje glatkih mišića.

Gipkost: Joga daje gipko telo, veću pokretljivost, usklađenost pokreta, i smanjuje bolove u zglobovima.

Daje snagu: Joga položaji – asane, aktiviraju svaki mišić, i na taj način jačaju celo telo. Takođe, smanjuju mišićnu tenziju i povećavaju snagu mišića (relativna mišićna snaga).

Reguliše telesnu težinu: Čak i veoma lake vežbe utiču na nivo kortizola u telu, brže se sagoreva višak kalorija i redukuje nagomilani stres, što pospešuje smanjenje telesne težine. Joga podstiče zdrav način ishrane, pomaže u stvaranju zdravih navika i samopouzdanja.

Pospešuje cirkulaciju: Podstiče cirkulaciju krvi i povećava oksigenaciju ćelija u organizmu.

Kardiovaskularna poboljšanja: Lake vežbe joge mogu poboljšati kardiovaskularne funkcije smanjenjem broja otkucaja srca, povećanjem anaerobne izdržljivosti, kao i povećanjem nivoa kiseonika koji se jogičkim tehnikama disanja unosi u telo.

Bolje držanje tela: Joga popravlja i ispravlja nepravilno držanje tela, dok stojimo, hodamo ili sedimo, što oslobađa tenzije i neprijatnosti.

Razvija osećaj sadašnjeg trenutka: Svesniji smo sebe i onoga šta se dešava u nama, kao i svoje okoline. Na taj način joga nas osposobljava da pravilno reagujemo na stresne situacije u životu. Omogućava nam bolju koordinaciju i brzinu reakcija i pospešuje memoriju.

 

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

 

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

vrh