Ćigung

Qigong-Qi-gong-Chi-Kung-Ci-kung-Ci-gong-mother-tincture-urtinktur-teinture-mere-homeopat-ekstrakt-tinktura-biljni-preparati-com-Alternativa-Metode-rehabilitacije

ĆIGUNG (QIGONG, ČI GONG)

U najširem smislu, Ćigung je nauka o evoluciji stvaralačke energije, pokretačkog principa za sve procese u Univerzumu i osnovne suštine koja pokreće evoluciju materije.

Ovaj princip, ili kako ga neki nazivaju energijom – u Kini nazivaju Ći (Qi), u Indiji Prana, itd.

Ne zna se kada je tačno ćigung nastao.

Prvi pisani tragovi su stari oko 5000 godina, a određenu formu dobija pre oko 2500 godina.

Jedan deo čuvene medicinske knjige «Kanon o unutrašnjem, Žutog Cara» (Huang Di Nei Jing), objavljene za vreme vladavine dinastije Han (206-24 g. p.n.e), takođe ima deo posvećen ćigungu.

Međutim, među majstorima koji su čuvari tradicije, postoji osnovano verovanje da su energetski sistem tela i njegovu vezu sa prirodom otkrili mudraci starih civilizacija u stanju duboke meditacije, razvijanjem sposobnosti koju danas zovemo ’’ekstrasenzorna percepcija’’.

 

Najbolji dokaz za to je da i danas, kao i nekad, praktičari razvijaju precizan osećaj kretanja ćia kroz energetski sistem.

 

Hiljadugodišnjim razvojem polako se iskristalisao metod ćigunga, kao deo tradicionalne kineske medicine.

Jedan od njihovih suštinskih uvida je da postoji prirodna potreba živog organizma da se prepuštanjem prirodnom toku životne sile ulazi u stanje fiziološkog, mentalnog i emocionalnog mira, gde dolazi do obnavljanja i uravnotežavanja energetskog sistema. Upravo je to osnovni ćigung.

Ako osoba svesno prepozna poziv prirode za ovim prepuštanjem i zadrži svesnost dok boravi u ovom stanju, tok ći-a se značajno pojačava, a evolucija osobe se ubrzava.

Ovde se otkriva jedna od uloga posebnog dara koji posedujemo – svesnost.

Mogućnost da značajno povećamo ći u energetskim kanalima nas približava idealu ostvarivanja potpunih potencijala koje nam je priroda podarila. Jedna od faza ove evolucije je i postizanje i održavanje zdravlja i kvaliteta življenja.

Ljudi u ranom detinjstvu prirodno imaju dovoljno energije, a nakon toga se usled nepravilnosti u stilu života (naročito ishrani), intenzivnog razvoja mentalnih funkcija, neprirodnih socijalnih pritisaka i usled buđenja seksualnosti i seksualnih hormona u pubertetu, gubi dosta ći – energije.

Sve to brzo iscrpljuje energetski sistem, enegetski kanali počinju da se zatvaraju, a sposobnost prepuštanja toku životne sile biva blokirana.

Kada dođe do manjka ći-a u organizmu, da bi zaštitio vitalne funkcije, organizam povlači ći iz onih delova tela koji su po posebnoj logici prirode od manje vitalne važnosti.

Zbog smanjenja energije u tim tkivima ona ubrzano počinju da propadaju i postaju zone slabosti gde lako dolazi do bolesti.

Ćigung okreće ovaj proces unazad.

 

Danas se za ćigung može reći da je ključni vezivni element koji prožima i daje životnost celokupnoj drevnoj istočnjačkoj kulturi.

Sam izraz ’’ćigung (qigong)’’ znači ’’rad na unutrašnjoj energiji’’.

U literaturi se mogu naći različite podele ćigunga koje su samo uslovne.

Postoji taoistički, budistički, borilački i medicinski ćigung.

Medicinski ćigung se posebno ističe tek poslednjih 500 godina, a 50 godina unazad naučnici širom sveta pokušavaju da odgonetnu koji su principi delovanja.

Tačnije, može se govoriti samo o medicinskom delovanju ćigunga, a ne o posebnom metodu.

Druga podela koja se često koristi je prema načinu izvođenja određenih postupaka, i onda se radi o statičkom i dinamičkom ćigungu, kao i njihovim varijacijama.

 

U statičkom obliku zauzima se određena pozicija, bez daljih pokreta u toku izvođenja određenih disajnih i mentalnih postupaka, i to su primarne metode u ćigungu.

Široko rasprostranjeno mišljenje laika je da je ćigung pre svega telesno vežbanje, praćeno disanjem i određenim mentalnim procesima.

Kod dinamičkog vežbanja izvode se određeni pokreti ili samomasaža u skladu sa disanjem i određenim mentalnim procesima.

 

Tai đi ćuan je u osnovi jako napredni dinamički ćigung.

 

Medicinsku upotrebu ćigunga karakterišu dva dominantna metoda:

samokontrolišuća-auto terapija, gde pacijent dobija od ćigung stručnjaka određenu vežbu i izvodi je sam pod kontrolom i

Vaići liaofa ćigung, koji se danas često prevodi kao izlazeći-ći, što je u stvari kineski naziv za prenošenje ći-a (bioenergije) na obolelu osobu sa ciljem podsticanja njenog organizma na oporavak uravnoteženjem energije u meridijanima.

 

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

 

Na Rubu Znanosti Hao Huaimu Tajne Ci Gonga

Tai Chi and Qi Gong: Warm Up NCCAM (National centre for Complementary and Alternative Medicine)

 

 

 

Ostavite odgovor

Vaša email adresa neće biti objavljena.

vrh