U najširem smislu, Ćigung je nauka o evoluciji stvaralačke energije, pokretačkog principa za sve procese u Univerzumu i osnovne suštine koja pokreće evoluciju materije.

Ovaj princip, ili kako ga neki nazivaju energijom – u Kini nazivaju Ći (Qi), u Indiji Prana, itd.

Ne zna se kada je tačno ćigung nastao.

Prvi pisani tragovi su stari oko 5000 godina, a određenu formu dobija pre oko 2500 godina.

Jedan deo čuvene medicinske knjige «Kanon o unutrašnjem, Žutog Cara» (Huang Di Nei Jing), objavljene za vreme vladavine dinastije Han (206-24 g. p.n.e), takođe ima deo posvećen ćigungu.

Međutim, među majstorima koji su čuvari tradicije, postoji osnovano verovanje da su energetski sistem tela i njegovu vezu sa prirodom otkrili mudraci starih civilizacija u stanju duboke meditacije, razvijanjem sposobnosti koju danas zovemo ’’ekstrasenzorna percepcija’’.

Najbolji dokaz za to je da i danas, kao i nekad, praktičari razvijaju precizan osećaj kretanja ćia kroz energetski sistem.

Hiljadugodišnjim razvojem polako se iskristalisao metod ćigunga, kao deo tradicionalne kineske medicine.

Jedan od njihovih suštinskih uvida je da postoji prirodna potreba živog organizma da se prepuštanjem prirodnom toku životne sile ulazi u stanje fiziološkog, mentalnog i emocionalnog mira, gde dolazi do obnavljanja i uravnotežavanja energetskog sistema. Upravo je to osnovni ćigung.

Ako osoba svesno prepozna poziv prirode za ovim prepuštanjem i zadrži svesnost dok boravi u ovom stanju, tok ći-a se značajno pojačava, a evolucija osobe se ubrzava.

Ovde se otkriva jedna od uloga posebnog dara koji posedujemo – svesnost.

Mogućnost da značajno povećamo ći u energetskim kanalima nas približava idealu ostvarivanja potpunih potencijala koje nam je priroda podarila. Jedna od faza ove evolucije je i postizanje i održavanje zdravlja i kvaliteta življenja.

Ljudi u ranom detinjstvu prirodno imaju dovoljno energije, a nakon toga se usled nepravilnosti u stilu života (naročito ishrani), intenzivnog razvoja mentalnih funkcija, neprirodnih socijalnih pritisaka i usled buđenja seksualnosti i seksualnih hormona u pubertetu, gubi dosta ći – energije.

Sve to brzo iscrpljuje energetski sistem, enegetski kanali počinju da se zatvaraju, a sposobnost prepuštanja toku životne sile biva blokirana.

Kada dođe do manjka ći-a u organizmu, da bi zaštitio vitalne funkcije, organizam povlači ći iz onih delova tela koji su po posebnoj logici prirode od manje vitalne važnosti.

Zbog smanjenja energije u tim tkivima ona ubrzano počinju da propadaju i postaju zone slabosti gde lako dolazi do bolesti.

Ćigung okreće ovaj proces unazad.

Danas se za ćigung može reći da je ključni vezivni element koji prožima i daje životnost celokupnoj drevnoj istočnjačkoj kulturi.

Sam izraz ’’ćigung (qigong)’’ znači ’’rad na unutrašnjoj energiji’’.

U literaturi se mogu naći različite podele ćigunga koje su samo uslovne.

Postoji taoistički, budistički, borilački i medicinski ćigung.

Medicinski ćigung se posebno ističe tek poslednjih 500 godina, a 50 godina unazad naučnici širom sveta pokušavaju da odgonetnu koji su principi delovanja.

Tačnije, može se govoriti samo o medicinskom delovanju ćigunga, a ne o posebnom metodu.

Druga podela koja se često koristi je prema načinu izvođenja određenih postupaka, i onda se radi o statičkom i dinamičkom ćigungu, kao i njihovim varijacijama.

U statičkom obliku zauzima se određena pozicija, bez daljih pokreta u toku izvođenja određenih disajnih i mentalnih postupaka, i to su primarne metode u ćigungu.

Široko rasprostranjeno mišljenje laika je da je ćigung pre svega telesno vežbanje, praćeno disanjem i određenim mentalnim procesima.

Kod dinamičkog vežbanja izvode se određeni pokreti ili samomasaža u skladu sa disanjem i određenim mentalnim procesima.

Tai đi ćuan je u osnovi jako napredni dinamički ćigung.

Medicinsku upotrebu ćigunga karakterišu dva dominantna metoda:

samokontrolišuća-auto terapija, gde pacijent dobija od ćigung stručnjaka određenu vežbu i izvodi je sam pod kontrolom i

Vaići liaofa ćigung, koji se danas često prevodi kao izlazeći-ći, što je u stvari kineski naziv za prenošenje ći-a (bioenergije) na obolelu osobu sa ciljem podsticanja njenog organizma na oporavak uravnoteženjem energije u meridijanima.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

Na Rubu Znanosti Hao Huaimu Tajne Ci Gonga

Tai Chi and Qi Gong: Warm Up NCCAM (National centre for Complementary and Alternative Medicine)

Tai đi ćuan (Taijiquan)

Tai đi ćuan je veština koja u sebi ujedinjuje više komponenti.

To je holistička metoda koja se primenjuje kao deo integrativne medicine, (sportska) borilačka veština i životna filozofija. Objedinjuje različite fizičke, duhovne tehnike i filozofske pristupe.

Tai đi ćuan istovremeno tretira telo i duh i u sebi ujedinjuje sva fundamentalna znanja potrebna za to. U Tai đi ćuan-y kao sveobuhvatnoj holističkoj metodi se ne može odvojiti metoda unapređenja zdravlja od borilačke veštine. Mora u sebi da sadrži sve te elemente, jer se bez toga svodi na prazne usporene pokrete – usporenu fiskulturu.

Tai đi ćuan je idealan kao preventivna metoda, koja takođe može da se upražnjava i u svrhu rehabilitacije i lečenja. Nastanak Tai đi ćuan-a je delom legenda.

Najstariji podaci nas upućuju oko 2700 god. pre n.e. u period Huang Tia – „Žutog Cara“, za koga se zna da je upražnjavao sistem vežbi Tao Jin, koje su vesnici, predhodnici Tai đi ćuan-a.

U trećem veku n.e. lekar Huan To je osmislio sistem vežbi nazvane „pokreti pet životinja“, ali istorija Tai đi ćuan-a počinje dolaskom učitelja Ta Mo koji je oko 530. god. n.e.doneo sistem vežbi iz kojih je nastala borilačka metoda manastira Šao Lin.

Negde u 14. veku veliki taoistički učitelj Čang San-feng, na osnovu drevnih znanja i mudrosti kojima je vladao, kao što je Ji Đing, Konfučijanstvo, Budizam, Taoizam, stvorio je sistem vežbi prvi put pod nazivom Tai đi ćuan.

Kako je nastajao u manastirima, duboka usmerenost ka sebi darivala je miran duh vežbačima koji su pronalazili prirodan i zdrav način jačanja i treniranja tela, ali i duha.

Zbog toga Tai đi ćuan često nazivaju meditacijom u pokretu.

Drevni kineski filozofi su shvatili da je energija koja nam udahnjuje život deo energije Univerzuma.

Neprekidni tok i razmena te energije obezbeđuje tok života.

Dok je razmena neometana, biološki sistemi funkcionišu ispravno i harmonično.

Bolest nastaje neravnotežom između unutrašnjeg i spoljašnjeg okruženja, tj.poremećajem cikličnog kruženja – razmene.

Vežbanje Tai đi ćuan-a predstavlja neposrednu primenu tog cikličnog kruženja.

Pokret u Tai đi ćuan-y je način da tok energije sprovedemo kroz naše mišiće, um, emocije i duh.

To je sprovođenje drevne filozofije kroz pokret, tj. sprovođenje duhovnosti kroz mišiće. Kao metoda rehabilitacije Tai đi ćuan je sistem usporenog kretanja koje se izvodi bez zastoja.

Svest o neprekidnom toku, cikličnom kretanju, je ono što obezbeđuje napajanje isceljujućom energijom koje se upravo dešava kroz to kruženje.

U izvođenju pokreta, koliko god on izgledao lak i jednostavan, učestvuje celo telo i celokupna svest.

Pokreti su prirodni, opušteni, lagani, meki, kružni i vezani za duboko opuštajuće – abdominalno disanje koje opušta i umiruje telo, ali i um.

Zdravstveno-energetska vrednost Tai đi ćuan-a nije u samim pokretima, u vežbanju forme, već u unutrašnjem sadržaju – u umeću akumuliranja i distribucije unutrašnje, životne energije – ći-a, što je unutrašnji sadržaj – struktura Tai đi ćuan-a.

Koliko je Tai đi ćuan složen sistem, ukazuje i sam naziv koji sadrži više pojmova u sebi.

Tai đi je naziv za krajnji princip u kineskoj filozofiji, prikazan simbolom Jina i Janga.

Ćuan znači pesnica, ali i kretanje, vežba, a na dubljem nivou označava kontrolu nad vlastitim pokretima i prisutnost snage uma, kao pokretačke sile svih fizičkih akcija.

Znači Tai đi ćuan bi značio sistem za uravnoteženje suprotnosti pomoću fizičke aktivnosti, kontrolisane umom.

Kao metodu unapređenja zdravlja mogu da ga praktikuju svi, bez obzira na godine, fizičke predispozicije, kondiciju, jer nema kontraindikacije za vežbanje.

Vežbač nije ograničen svojim sposobnostima, godinama, ili zdravstvenim stanjem.

Tai đi ćuan danas praktikuje oko 20% svetske populacije, što ga dovodi u red najpopularnijih vežbi na svetu.

Nagla popularnost, proizilazi iz pozitivnih efekata koje se postižu praktikovanjem ove drevne veštine.

Međutim ne smemo zaboraviti da je Tai đi ćuan i borilačka veština i da je kao grana Wu shu-a predložen i za olimpijsku disciplinu.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

The Kung Fu Tai Chi Day Simplified 24 Routine.

Reiki je isceljujuća kosmička energija i sistem holističkog lečenja koji se na toj energiji zasniva.

Tokom tretmana terapeut/isceljitelj polaže ruke na pacijenta i time prenosi ovu blagotvornu energiju na njegovo bioelektromagnetno polje.

Prema klasifikaciji Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu pri američkom Nacionalnom institutu za zdravlje, Reiki spada u medicinu biopolja.

Savremena primena Reikija počinje 20-tih godina prošlog veka u Japanu kada Mikao Usui, osnivač Reikija, formuliše i prvi uspešno primenjuje i podučava ovaj sistem prirodnog lečenja.

Naslednik Usuija, Cujiro Hayaši otvara prvu Reiki kliniku u Tokiju i uspostavlja saradnju sa zdravstvenim institucijama.

Posle drugog svetskog rata Reiki se proširio po celom svetu i danas je, osim u Japanu i drugim zemljama Dalekog Istoka, najrasprostranjeniji u Sjedinjenim Državama, Kanadi, skoro svim evropskim zemljama, Južnoj Americi i Australiji.

Širom sveta postoje mnoge Reiki organizacije i udruženja Reiki terapeuta i instruktora.

Postoji više naučnih hipoteza o mehanizmu dejstva Reikija, mada jedinstvena teorija još uvek nije usaglašena.

Poznato je da polje Reiki energije indukuje bioelektromagnetne tokove unutar ćelija i tkiva i time pojačava sposobnosti organizma za samolečenje i otpornost prema stresu.

Od mnogobrojnih pozitivnih efekata, najpoznatiji su:

smanjenje napetosti,

stresa,

opšte psihofizičko opuštanje,

povećanje samoisceljujućih sposobnosti organizma,

smanjenje bola,

pružanje pomoći pacijentu prilikom pripreme za operaciju i skraćenje i olakšanje postoperativnog oporavka,

jačanje imunog sistema,

poboljšavanje fizioloških procesa u organizmu (npr. krvnog pritiska i rada srca),

smanjenje psihosomatskih problema.

Istraživanja sprovedena poslednjih dvadesetak godina potvrđuju efikasnost primene Reikija i u slučaju teških hroničnih bolesti i stanja organizma.

U zemljama u kojima je Reiki rasprostranjen, veliki broj lekara i ostalog medicinskog osoblja koristi Reiki kao komplementarnu metodu lečenja.

Reiki se primenjuje i kod, sa medicinskog stanovišta gledano, potpuno zdravih osoba radi poboljšanja njihovog psihofizičkog stanja, relaksacije, jačanja imuniteta itd.

Nuspojave Reiki tretmana nisu poznate.

Reiki se može primenjivati i za opšte poboljšanje psihofizičkog zdravlja i kao komplementarna metoda lečenja svim metodama klasične i alternativne medicine.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

REIKI SRBIJA

http://reiki.rs/

Reiki (2014): Beograde dobro jutro:

Reiki, Margarita Milenkovic

PORODIČNI RASPORED – POREDAK LJUBAVI

Porodični raspored je početkom osamdesetih godina prošlog veka, pod uticajem grupne dinamike, primalne terapije, transakcione analize i različitih oblika hipnoterapije, razvio i, prilagodivši ga savremenom terapeutskom pristupu, metodološki uokvirio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger.

Uspešno se primenjuje na svim kontinentima, a pored naziva „Familienaufstellung “ poznat je i pod terminima „Order of Love“, „Constellation Work “ ili „Hellinger-Work“.

Centralno mesto u radu imaju porodica i odnosi između članova porodice.

Mi u sebi ne nosimo samo nasleđeni oblik nosa, boju očiju ili oblik stopala, već i sve emocije koje su iskusili ne samo naši roditelji, nego i svi naši preci.

To se posebno odnosi na snažne emocije, pogotovo one traumatične.

Porodični raspored pomaže nam da prevaziđemo taj problem, obuhvatajući kako ono transpersonalno koje nam je poznato, tako i unutrašnje duševne domene i odnose unutar porodice i socijalne sredine.

Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihov aktuelni uticaj na pojedinca.

Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, omogućava nam uvid u dubinsku povezanost i smisao odnosa i dovodi do napretka i razrešenja, ozdravljenja i poboljšanja kvaliteta zdravstvenog stanja i življenja uopšte.

Porodični raspored ne bavi se samo površinom simptoma, već traga za njihovim korenima i probleme rešava na mnogo dubljem nivou, na kojem su simptomi i nastali. Reprezentativni osećaj je jedan od najbitnijih elemenata u radu Porodičnog raporeda.

To je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, kojom se na telesnom i osećajnom nivou mogu doživeti iskustva i osećanja drugih ljudi i imati spoznaja i „znanje“ o njima, iako pre toga nisu bile dobijene nikakve kognitivne informacije o tome.

Biti „medijum“ za iskustva drugih ljudi je sposobnost čoveka koja ima svoje korene u prapočecima ljudskog postojanja i predstavlja, dakle, jedno od najstarijih „znanja“ ljudske vrste.

To takozvano „polje znanja“, u prirodnim naukama poznato i kao „Morfogenetsko polje“ (Rupert Šeldrejk), svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko-informativnog polja praktično odslikava energetsko stanje u okviru (porodičnog) sistema, s delotvornim isceliteljskim potencajalima.

Terapija se provodi individualno ili u grupi, pred kojom pojedinac u svega nekoliko rečenica iznosi simptome koji ga onemogućavaju i smetaju mu u životu.

Ono što ovaj metod čini specifičnim jeste to što klijent među ljudima prisutnim u grupi bira, po ličnom osećaju, po jednog predstavnika za svakog ključnog člana svoje porodice: oca, majku, brata, sestru i, na primer, starije i mlađe dete.

Klijent bira predstavnika i za samog sebe, a nakon što napravi početni raspored članova porodice, sedne sa strane i posmatra šta se događa.

Pred očima prisutnih počinje da se otkriva mreža osećanja, senzacija, doživljaja, uzajamnih emocija, raznih stanja, tajni, barijera, blokada, koalicija, protivkoalicija, svega onoga što zapravo čini skrivenu dinamiku jedne porodice.

Predstavnici članova porodice ubrzo počinju da se ponašaju kao i sami članovi te porodice, osećaju njihova unutrašnja stanja, ponekad čak izgovaraju rečenice karakteristične za osobe koje trenutno predstavljaju.

Dakle, daju informacije o dubinskoj, često skrivenoj dinamici odnosa u porodici, upućujući svojim ponašanjem na nekoga ko je na primer, nepravedno isključen, kome je nasilno uskraćeno pravo na pripadnost porodici.

Njihovo ponovno uključivanje – na energetskom nivou – u porodični sistem dovodi do pomirenja na jednom dubljem stepenu.

Rad u polju Porodičnog rasporeda orijentisan je ka razrešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili sistema, dakle, faktičkim kategorijama bez obzira na postojeće moralne kodekse.

Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje do isceljenja.

Podvrgavanjem tim prirodnim zakonitostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života doseže se do ljubavi, koja je odlučujuća i noseća snaga porodice.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

Poredak ljubavi – Porodični raspored

Porodični raspored ili poredak ljubavi jedna je od metoda tradicionalne medicine koje je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ozvaničilo prema čl. 6. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Službeni glasnik Republike Srbije, br.119 оd 14. decembra 2007).

Poredak ljubavi – porodični raspored je početkom 80-tih godina prošlog veka pod uticajem primalne terapije, transakcione analize, hipnoterapije, geštalt psihologije i različitih oblika grupne terapije, razvio i, prilagodivši ga savremenom terapeutskom pristupu, metodološki uokvirio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger. Poredak ljubavi uspešno se primenjuje na svim kontinentima, a pored popularnog naziva „Order of Love“ poznat je i pod terminima „Familienaufstellung“, „Constellation Work“ ili „Hellinger-Work“.

Poredak ljubavi – porodični raspored je fenomenološki metod, koji svojim efikasnim isceliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog terapeutskog rada. To je način isceljivanja koji uključuje kako ono nama nepoznato transpersonalno, tako i unutrašnje duševno područje, isprepleteno s odnosima unutar porodice i šireg društvenog okruženja. Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo delovanje na pojedinca. Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, koje nas povezuje s onim transpersonalnim, omogućava nam uvid u povezanost i smisao odnosa, često dovodeći do neverovantnog napretka, konačnog razrešenja i ozdravljenja. U radu poretka ljubavi središnje mesto zauzima osećaj s kojim se susreću učesnici odabrani da predstavljaju članove klijentovog (porodičnog) sistema. Na delu je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, na osnovu koje na telesnom i osećajnom nivou mogu da se dožive iskustva i osećanja drugih ljudi i dođe u posed spoznaje i „ znanja“ o njima, iako se pre toga nije raspolagalo apsolutno nikakvim kognitivnim informacijama.

Biti „medijum“ za iskustva drugih jeste čovekova sposobnost koja vuče korene još od prapočetaka ljudskog postojanja, dakle, kao jedno od najstarijih „znanja“ ljudskog roda. Na njega nailazimo i u mnogim drugim savremenim vidovima terapije, kao na primer u konceptima uzajamnog transfera i kontratransfera u psihoanalizi.

U poretku ljubavi dosegnut je dosad najviši stepen diferencijacije te sposobnosti. Određeni porodični raspored predstavlja takozvano „polje znanja“ pomoću kojeg se praktično oslikava energetsko stanje u okviru nekog (porodičnog) sistema, s izuzetno delotvorim isceliteljskim potencijalima. Svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko-informacionog polja, ovaj postupak potvrđuje i povratno dopunjava i neke prirodnonaučne pojmove, kao što su, na primer, „morfogenetska polja“ Ruperta Šeldrejka.

Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili bilo kojeg sistema, dakle, podleže faktičkim kategorijama bez obzira na naše moralne kodekse. Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje – do isceljenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonomernostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života, doseže se ljubav koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice.

U takve zakonitosti spada, na primer, pravo svih članova porodice (sistema) na pripadnost, nezavisno od vladajućih moralnih normi. Tu je i neprikosnoveno pravo na vlastitu sudbinu, na sopstvenu patnju i krivicu. Tako, na primer, deca ne mogu da nose teret svojih roditelja, već svojim roditeljima smeju i moraju da prepuste čast i dostojanstvo da se sami nose sa svojim bremenom, doprinoseći tako napretku vlastitog života. Uključivanje predaka i mrtvih članova porodice, kao i onih koji su se, na primer, ratnim stradanjima energetski vezali za porodicu, dovodi do pomirenja na jednom dubljem nivou, čime oni živi dobijaju novu životnu snagu.

Rad u polju poretka ljubavi zahteva visoku stručnu postdiplomsku nadogradnju i kvalifikovanost i podrazumeva dobro poznavanje priznatih psihoterapijskih metoda, ali i sposobnost praktičara poretka ljubavi da se odrekne predstave o kontrolisanju situacije, da bi, kako Bert Helinger kaže, mogao da „radi bez namere i straha“.

„Trudeći se da nađemo pravo mesto u životu,

možemo dobiti samo mali uvid u to šta uopšte znači slediti put Velikog duha.

Na tom putu ne postoji budistički, indijanski, islamski, jevrejski, katolički, pravoslavni,

niti bilo koji drugi verski sistem.

Na takvom putu vlada univerzalna ljubav.“

Prema Bear Heartu

„Ako želimo da budemo zdravi, moramo slušati svoju dušu!

Na kraju krajeva, mi i jesmo ovde zato što ne možemo pobeći od sebe.

Dokle god čovek ne uspe sebe da vidi i pronađe u očima i srcu ljudi koji ga okružuju, biće usamljen.

Dokle god ljudima s kojima živi ne dozvoli da proniknu u tajne sfere njegove sopstvene duše,

neće spoznati pravu vrednost spokojstva i sigurnosti.

Dokle god živi u strahu da će biti raskrinkan,

neće moći da spozna ni druge niti sebe samog – biće i ostaće sam.“

Sve je povezano sa svime. Hildegard von Bingen 

Ljubav je sadržaj Poretka, Ljubav je voda, Poredak posuda… Bert Helinger

Onom što jeste treba pustiti da bude. Stvarnost nikada ne greši, čak i kad izgleda zastrašujuće. Isceljenje dolazi kroz prihvatanje istine koja je izneta na videlo…  Bert Helinger

Izvor: www.orderoflove.com

Kosmos: Poredak ljubavi

JOGA

Joga je učenje obavijeno velom daleke prošlosti.

Prvi dokazi o njenom postojanju nalaze se u arheološkim iskopinama otkrivenim u ruševinama drevnih gradova Harapa i Mohenđo Daro, na teritoriji današnjeg Pakistana, i čija se starost procenjuje na oko 4500 godina.

Prvi pisani tekst posvećen jogi je Joga sutre, ili Izreke o jogi.

Napisao ga je ili sakupio mudrac Patanđali pre 2500 godina, postavivši temelje jogičke discipline i principe njenog vežbanja.

Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja.

Telo smatra grubljom kristalizacijom prethodno stvorene mentalne imaginacije i svojim tehnikama postepeno “produhovljuje“ taj najgrublji nivo našeg postojanja.

Proces “osvešćivanja“ ne završava se na telu, već ide dalje i obuhvata sve suptilnije nivoe našeg bića, od energetskog i mentalno-osećajnog do psihičkog, postepeno ih dovodeći u skladan odnos.

Telo su kočije, čula su konji, čulni objekti su putevi, um su uzde, inteligencija je kočijaš, Sopstvo je putnik.

Mudar čovek zna da je njegovo pravo “Ja“ – Sopstvo, samoispunjeno i samodovoljno onda kada je ujedinjeno sa telom, čulima i umom (Stara izreka iz Upanišada).

To stanje jedinstva zove se joga.

Reč “Joga“, nastala je od sanskritskog korena – “Judž“, što znači – “ujediniti“.

Biti sjedinjen sa samim Sobom, znači postići dinamičku harmoniju u sebi, što dovodi do unutrašnjeg spokojstva.

Iako je joga nastala kao praktična duhovna disciplina namenjena samorealizaciji, zbog svog holističkog pristupa poslednjih decenija se afirmisala, prvenstveno na Zapadu, kao preventivna, terapeutska, antistresna metoda vežbanja.

Navešćemo deset razloga za bavljenje jogom.

Ovu listu, zasnovanu na kliničkim ispitivanjima timova lekara koji su se bavili profilaktičkim i terapeutskim vrednostima joge, sastavila je i objavila verovatno do sada najznačajnija asocijacija učitelja joge u svetu, “Yoga Alliance “ (www.yogaalliance.org).

Oslobađa od stresa: Joga oslobađa fizičkih posledica stresa koji se nataložio u telu: putem relaksacije i smanjenja nivoa kortizola – hormona stresa.

Bolje disanje: Joga nas uči da pravilno dišemo. Lagano i duboko disanje pospešuje vitalnost i funkciju pluća, i olakšava opuštanje glatkih mišića.

Gipkost: Joga daje gipko telo, veću pokretljivost, usklađenost pokreta, i smanjuje bolove u zglobovima.

Daje snagu: Joga položaji – asane, aktiviraju svaki mišić, i na taj način jačaju celo telo. Takođe, smanjuju mišićnu tenziju i povećavaju snagu mišića (relativna mišićna snaga).

Reguliše telesnu težinu: Čak i veoma lake vežbe utiču na nivo kortizola u telu, brže se sagoreva višak kalorija i redukuje nagomilani stres, što pospešuje smanjenje telesne težine. Joga podstiče zdrav način ishrane, pomaže u stvaranju zdravih navika i samopouzdanja.

Pospešuje cirkulaciju: Podstiče cirkulaciju krvi i povećava oksigenaciju ćelija u organizmu.

Kardiovaskularna poboljšanja: Lake vežbe joge mogu poboljšati kardiovaskularne funkcije smanjenjem broja otkucaja srca, povećanjem anaerobne izdržljivosti, kao i povećanjem nivoa kiseonika koji se jogičkim tehnikama disanja unosi u telo.

Bolje držanje tela: Joga popravlja i ispravlja nepravilno držanje tela, dok stojimo, hodamo ili sedimo, što oslobađa tenzije i neprijatnosti.

Razvija osećaj sadašnjeg trenutka: Svesniji smo sebe i onoga šta se dešava u nama, kao i svoje okoline. Na taj način joga nas osposobljava da pravilno reagujemo na stresne situacije u životu. Omogućava nam bolju koordinaciju i brzinu reakcija i pospešuje memoriju.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

Energetska terapija, koja je poznatija pod nazivom bioenergetska terapija, je još uvek suočena sa nizom problema, koji proističu iz činjenice da ne postoje jasno definisane i empirijski na zadovoljavajući način verifikovane terapijske procedure, a to važi i za terapijska sredstva kojima se ona koristi.

U tom smislu gledano, ona je čisto alternativna terapija, jer se još uvek nije našlo neko medicinsko prihvatljivo i dokazivo objašnjenje načina njenog delovanja na pacijenta i karaktera međudelovanja terapeuta i pacijenta.

Uzrok ovome je verovatno i činjenica da terapeut u energetskoj terapiji ima dvojaku ulogu: on kontroliše tok terapije, ali je istovremeno i terapeutsko sredstvo koje se u njoj koristi.

Naime, za razliku od ostalih alternativnih terapija, gde je uloga terapeuta da odabere terapijska sredstva, odredi terapijski postupak, omogući njegovo odvijanje i prati ga, kod energetske terapije terapeut je jedino terapijsko sredstvo, a terapijska postupak je zasnovan na njegovom, zasad, nepotpuno spoznatom delovanju na pacijenta.

U situaciji gde ne postoje jasno definisane i empirijski na zadovoljavajući način verifikovane terapijske procedure, pri čemu svaki terapeut koristi neku svoju proceduru, nužna je empirijska verifikacija delotvornosti svakog terapeuta, koji se bavi energetskom terapijom.

Naravno, takva verifikacija može biti validna samo ako je reč o relevantnom broju pacijenata, čije se zdravstveno stanje tokom energetske terapije prati u medicinskim ustanovama.

Ukoliko bi se sve ovakve verifikacije obavljale u jednoj namenski određenoj medicinskoj ustanovi, moglo bi se doći do podataka, koji bi omogućili zasnivanje medicinski verifikovanih energetskih terapijskih procedura.

Pored navedenih problema sa kojima je energetska terapija suočena, neporeciv je značaj njenih brojnih medicinskih registrovanih i verifikovanih rezultata, koji se odnose na efekte same terapije, ali i na neka partikularna svojstva samih energo-terapeuta.

Polazeći od njih, mogu se izdvojiti dva osnovna tipa energetske terapije.

Kontaktna energetska terapija (touch healing) obavlja se tako što terapeut polaže ruke na određene delove pacijentovog tela čime, kako se smatra, prenosi svoju bioenergiju u pacijenta i omogućava uspostavljanje energijskog balansa u njegovom organizmu.

Uspostavljanje ovog balansa, koji, kako se smatra, je indikator izlečenja, je osnovni cilj svih energetskih terapija.

Beskontaktna energetska terapija (distant healing), čiji je cilj takođe uspostavljanje energijskog balansa u pacijentovom organizmu, obavlja se bez direktnog kontakta terapeuta sa pacijentom.

Šta više, postoje uspešni medicinski verifikovani slučajevi ovakve terapije, gde je terapeut bio i stotinama kilometara udaljen od pacijenta na kome obavlja terapiju.

Ovi slučajevi, koji nesumnjivo ukazuju da nije reč o prenosu energije sa terapeuta na pacijenta, nego o njihovoj rezonantnoj interakciji.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

Energetska ili duhovna medicina, zasniva se na saznanju da je preko 80% svih hroničnih bolesti posledica stresova i negativnih misli, kao što su: nezadovoljstvo, žalost, strah, brige.

Kroz naš organizam, celog života protiče jedna energija, nazovimo je životna energija.

Njen normalni protok predstavlja garanciju našeg psihofizičkog zdravlja.

Međutim, postoji više unutrašnjih i spoljašnjih uzroka koji smanjuju ili, na pojedinim mestima sasvim zaustavljaju ovaj protok.

To postepeno dovodi do smanjenja funkcija onih organa koji korespondiraju sa mestima smanjenja protoka životne energije, a kasnije i do njihovog oboljenja.

Stresovi i negativne misli predstavljaju najrazorniji uzrok blokade normalnog protoka životne energije kroz naš organizam, što znači da su oni glavni prouzrokovači hroničnih psihičkih i organskih bolesti.

Naši stresovi i negativne misli su energetski talasi koji vrše blokadu protoka životne energije kroz telo, što prouzrokuje nastanak bolesti u organizmu.

Isto tako, najvažniji doprinos isceljenju je energetsko delovanje duhovnih energija.

Zbog toga se ova vrsta alternativne medicine naziva duhovno ili energetsko isceljenje.

Suština njenog delovanja nije u otklanjanju simptoma bolesti, nego njenih uzroka-blokada protoka životne energije, čime se posledice, odnosno simptomi automatski povlače.

Osobe koje su dostigle visoki duhovni nivo u stanju su da preko duhovnih energija pomognu pacijentu u isceljenju određenih poremećaja zdravlja.

Ta pomoć se sastoji u uklanjanju blokada protoka životne energije kroz ljudski organizam, što postepeno dovodi do poboljšanja.

Iscelitelj duhovne ili energetske medicine, dakle ne deluje sam na pacijenta, nego preko duhovnih energija.

Duhovne energije su nas stvorile, pa bolje poznaju naš organizam od ljudi.

Stoga je ova alternativna metoda apsolutno bezopasna.

Da bi se postigao zadovoljavajući efekat, potrebno je uraditi više isceljujućih seansi.

Duhovna ili energetska medicina nije kontraindikativna za druge metode lečenja.

Naprotiv, predstavlja im dragocenu pomoć, posebno naučnoj medicini, jer stiže i tamo gde skalpel i medikamenti ne mogu.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

U prirodi postoje blagotvorni uticaji, ali i oni koji štetno deluju na život i zdravlje ljudi.

Tokom evolucije čovek je bio izložen zemaljskim i kosmičkim uticajima, tako da se na neke od njih delimično adaptirao.

Međutim, tehnološko-tehnički napredak je doveo i do niza novih štetnih uticaja, pa vrtoglavi rast patogenosti i neravnoteže čovek svojom evolucijom ne može više da prati, i to je ono što ugrožava njegovu biološku egzistenciju.

Predmet ovog kratkog prikaza su tehnička nejonizujuća zračenja, prirodna geopatogena i kosmotelurska zračenja, kao i metode njihove detekcije.

U svetu su uticaji nejonizujućih zračenja prepoznati tek od 1975. godine, kada je američki naučnik Robert Bejker ukazao na njihovu štetnost po zdravlje (frekvencija od nekoliko Hz do 300 GHz, koja su posledica tehničkih izvora i nalaze se svuda oko nas).

U cilju merenja nejonizujućih štetnih zračenja poslednjih nekoliko godina na svetskom tržištu se pojavio veliki broj, kako profesionalnih kompleta instrumenata, tako i pojedinačnih mernih instrumenata i indikatora.

Ovi instrumenti detektuju frekvenciju, intenzitet i smer dolazećeg zračenja.

Međutim, osetljivost ovih mernih instrumenata, posebno pri merenju vrlo malih signala, još uvek značajno zaostaje za radiestezijskom senzibilnošću kod subjektivne metode detekcije, na primer, geopatogenih zračenja, zbog razlike u dimenzijama osnovnog senzora.

Kod instrumenata površinske dimenzije ovih senzora su ~ 4-5 cm², dok su kod čoveka osnovni senzori akupunkturne meridijanske konture površine ~ 1 m2.

Ipak, onoga dana kada se budu primenjivali biosenzori kao osnovni senzori mernih instrumenata i kada osetljivost ovih instrumenata bude bar za tri reda veličine veća, ova osporavanja radiestezije i dileme oko nje će prestati.

Prirodni geopatogeni uticaji nastaju od protoka podzemnih voda, minerala, ruda, geoloških raselina itd, a kosmotelurska zračenja nastaju kao interakcija kosmičkih zračenja i uticaja planete Zemlje.

Tako su empirijski sistematizovane Hartmanove, Kerijeve i Šnajderove mreže, Benkerov kubični sistem, Vitmanova magnetska polja itd.

Već su najstarije kulture imale svest o tome da je prepoznavanje, isticanje i detekcija takvih patogenih uticaja uslov zdravlja i vitalnosti čoveka, životinjskog i biljnog sveta.

Prvo službeno priznanje ove oblasti je bilo 1627. godine u Francuskoj, a 1929. godine je usvojen naziv radiestezija.

Moderna radiestezija pokušava da iskustvom stečeno staro znanje obuhvati teorijski, da stvori metodologiju za praktično ovladavanje geopatijom, unapredi lokalizaciju štetnih uticaja, da ih sistematizuje, izučava i nađe adekvatno rešenje za preventivno ublažavanje njihovog patogenog dejstva, obezbeđujući zdravu životnu sredinu.

Dr Peure Obering, inženjer Siegfried Wittman, dr Manfred Curru, dr Ernst Hartmann su istraživači ovih zračenja i njihovog dejstva na biološke sisteme.

Merenjima su dokazali da osoba izložena patogenom uticaju ima promene u pulsu, krvnom pritisku, električnom otporu kože, vrednost pH krvi mu opada – dakle izrazite biofizičke promene i da je 90% bolesnika koji su duže od 4-5 god. bili izloženi patogenim uticajima obolevali od kancera na organu ili delu tela koji je izložen patogenom uticaju.

Detekcija patogenih uticaja se vrši na dva načina: subjektivnim i objektivnim merenjima, mada je idealno kombinovati obe metode. Na osnovu dobijenih rezultata se izrađuje bioekspertiza, procenjuje i određuje obim i pravac intervencije u prostoru i/ili daje predlog namene prostora.

Cilj detekcije prostora jeste pronalaženje uzroka koji dovode do poremećaja i pronalaženja načina uspostavljanja ravnoteže između čoveka i prostora.

Detekcija i analiza još neizgrađenog prostora omogućuje urbanistima da na najpovoljnijim lokacijama planiraju stambenu izgradnju, vrtiće i bolnice, a na manje pogodnim tržne centre, radionice, garaže, parking prostore itd.

 „Lečenje” geopatogenog stresa može se izvršiti transformacijom (menjanjem njihovog pravca, frekvencije ili amplitude), preusmerenjem (presecanje, preusmeravanje ili odvođenje), apsorpcijom (postavljanje materijala koji su sposobni da apsorbuju štetnost izvesnih uticaja) ili potiskivanjem (stvaranjem neutralnog ili pozitivnog polja koje je u stanju da potisne patogeno polje) štetnih uticaja, a posle toga intenziviranjem postojećih ili stvaranjem novih pozitivnih uticaja. Bioekspertiza i procena kvaliteta, kao i energetsko-ekološka obrada prostora doprinele bi ne samo zdravstvenoj prevenciji, već i kreiranju zdrave životne sredine.

Sve dok se ove činjenice zanemaruju, ne može se govoriti o poštovanju ljudskog prava na adekvatnu životnu sredinu.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

https://sites.google.com/a/tradicionalnamedicina.org/www/detekcija%C5%A1tetnihzra%C4%8Denja

Kada se govori o počecima aromaterapije zapravo ne možemo odrediti vreme njenog nastanka.

Ona je oduvek prisutna i kontinuirano prati čoveka u njegovoj evoluciji.

Tvorac naziva aromaterapija je francuski hemičar Rene Maurice Gattefosse koji ujedno pokreće interesovanja za eterična ulja.

Njegova istraživanja i otkrića su od izuzetne su važnosti, a njegov entuzijazam i vera temelj svih budućih naraštaja aromaterapeuta.

Aromaterapija svakim danom napreduje i sve je priznatija metoda u preventivi mnogih problema i pomoć u izlečenju mnogih bolesti.

Aprila 2002.g. udružile su se tri velike međunarodne organizacije aromaterapeuta (IFA,ISPA,BQA) u jednu – International Federation of Professional Aromatherapists (IFPA), sa težnjom da se ova struka više razvije i da se ukoreni u svom delovanju, te da svim članovima pruži kvalitetne, jedinstvene informacije i smernice za rad.

Svaki aromaterapeut koji svojom edukacijom, znanjem i iskustvom zadovolji kriterijume međunarodne organizacije, dobija licencu, a i time i pravnu zaštitu svoga rada. Na taj način je efikasno umanjeno stvaranje raznih oblika i smerova aromaterapije, a u cilju toga donešena je zajednička i jedinstvena definicija aromaterapije koja glasi: Aromaterapija je kontrolisano korišćenje eteričnih ulja, kako bi se uravnotežilo i unapredilo zdravlje tela, uma i duha.

Aromaterapeut je osoba koja ciljano i kontrolisano koristi eterična ulja za određenu tegobu, problem na određenoj osovi, te prati njihov uticaj i nastale promene.

Aromaterapeut ne leči bolesti, on pomaže osobi da pronađe uzroke problema i da vlastitim mehanizmom iz stanja bolesti pređe u stanje zdravlja, pri tome se koristeći biljnim esencijama i poštujući sve metode konvencionalne medicine. Eterična ulja su smeše lako isparljivih, biološki aktivnih hemijskih jedinjenja dobijenih iz biljaka destilacijom ili ceđenjem, ne masna su i delovanje svakog eteričnog ulja zavisi od kombinacije i količine različitih jedinjenja u njegovom sastavu.

Korektan distributer će eterična ulja pakovati u bočice od tamnog stakla, a na etiketu će osim naziva eteričnog ulja staviti latinski naziv biljke od koje je ulje proizvedeno, a dodaće i podatke o zemlji porekla. U varijanti aromaterapije o kojoj se govori kod nas obrađuju se aplikacije eteričnih ulja inhalacijom ili nanošenjem na kožu.

Inhalacija je delotvorna metoda eteričnih ulja u slučaju fizičkih i psihičkih tegoba: za tretiranje problema respiratornog sistema, za smanjenje fizičkog i mentalnog umora, za smanjenje stresa, napetosti i teskobe, za otklanjanje glavobolje, za opuštanje i užitak.

Inhalacija može biti indirekta (aroma svetiljka, električni raspršivači, sprejevi) i direktna putem udisaja. Dermalna aplikacija je jedan od najdelotvornijih načina korišćenja etričnih ulja.

Metode dermalne aplikacije su masaža, lokalno utrljavanje, komprese, kupke i sprejevi.

Masaža mešavinama baznih ulja sa eteričnim uljima se može koristiti za podsticanje metabolizma i otklanjanje njegovih štetnih produkata, opuštanje napetih mišića, poboljšanje cirkulacije krvi i limfe, smanjenje bola, otklanjanje fizičkog i mentalnog umora, redukovanje napetosti i teskobe nervnog sistema, poboljšanje tonusa kože i mišića.

Aromaterapija je našla primenu u svakodnevnom životu, kako na polju kozmetike i pri izradi parfema, tako i u stresnom poslovnom svetu.

Zbog izrazito jakog anti-septičnog delovanja, svoje mesto je našla i u kući (za dezinfekciju kuhinje i kupatila, za osvežavanje dnevnog boravka i spavaće sobe).

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS

Apiterapija je komplementarna naučna disciplina koja je u mnogome zasnovana na tradicionalnom iskustvu iz naroda.

Potiče od latinske reči apis – pčela, i predstavlja primenu pčelinjih proizvoda: meda, cvetnog praha, propolisa, matičnog mleča, pčelinjeg otrova i voska u cilju očuvanja i unapređenja čovekovog zdravlja. Primena pčelinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe datira od vremena od kada postoji čovek, o čemu govore mnogi pisani dokumenti i crteži po pećinama koji govore da je čovek oduvek koristio med kao hranu i lek.

Sačuvani dokumenti drevnih civilizacija Egipta, Grčke i Rima upućuju da je čovek još tada cenio lekovita svojstva meda.

Hipokrat (460-377 god. p. n.e.) navodi med kao antibiotik, antiseptik, ekspektorans. Aristotel (384-322.god. p.n.e.) pripisuje lekovita svojstva svim pčelinjim proizvodima, a poznati lekar Galenus (130-210) koristio je med kao lek.

Avicena je med koristio za lečenje rana.

O medu on piše: “Okrepljuje dušu, pomaže probavu, oštri um , obnavlja pamćenje. Istraživanja pokazuju da svakodnevno korišćenje meda u dozi od jedne kašičice na dan obezbedjuje niz korisnih efekata na ljudsko zdravlje. Sadrži lako usvojive proste šećere, minerale, vitamine, esencijelne amino kiseline, organske kiseline, biljne antibiotike, fitohormone, enzime, masti, belančevine. Do sada je dokazano prisustvo oko 300 materija, ali to nije konačan broj. Mogu ga koristiti deca od navršene prve godine, predškolsko i školsko dete, trudnice i dojilje, fizički i umni radnici, sportisti kao prirodni doping, osobe treće životne dobi.

Med poseduje antimikrobna, antimikotična , antioksidativna svojstva koja potiču od polifenola.

U 2004. god. zvanično je dokazano da je med aktivator imunog sistema, poseduje antianemična i antisklerotična svojstva.

Propolis je lepljiva smolasta materija, koju pčele sakupljaju sa pupoljaka biljaka.

U zemljama sa razvijenom apiterapijom registrovan je kao lek.

Stimuliše rad imunog sistema, obnavlja oštećena tkiva, jak je lokalni anestetik, odličan antivirusni lek, štiti organizam od posledica zračenja.

Pored antioksidativnih sposobnosti, propolis sprečava rast tumorskih ćelija. U 2005. god. dokazano je da snižava nivo holesterola i triglicerida.

U Velikoj Britaniji pre 15 god. utvrđeno je da sprečava zgrušavanje krvi.

Cvetni prah služi za oprašivanje biljaka , koncentrat je belančevina (30%), vitamina, minerala, enzima , esencijalnih amino kiselina, hormona, ugljenih hidrata, masti, sadrži sve što je potrebno za život. Savetuje se malokrvnim osobama, radi bržeg oporavka kod iscrpljujućih bolesti, reguliše nivo holesterola i triglicerida u krvi, smanjuje tegobe kod benigne hipertrofije prostate pa se preventivno preporučuje muškaracima posle 40. godine.

Matični mleč je proizvod lučenja žlezda pčela i služi za ishranu legla i matice.

Zbog svog hemijskog sastava, smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomodulator, regenerator.

Naučno je dokazano da reguliše nivo holesterola i triglicerida u serumu, ima antimikrobnu i antivirusnu moć. Našao je mesto u visoko razvijenim zemljama (Japan ) za brz oporavak organizma posle napornog radnog dana.

Pčelinji vosak je složena mešavina koja sadrži preko 300 materija.

Poseduje antimikrobno i regenerativno dejstvo i koristi se za spravljanje obloga za zarastanje rana.

Pčelinji otrov je vrhunski imunomodulator i primenjuje se zemljama sa razvijenom apiterapijom.

Apiterapija je prisutna svuda u svetu, kako u visoko razvijenim, tako i nerazvijenim zemljama.

U većem broju zemalja svrstana je u red preventivnih i terapijskih metoda.

Zemlje kao što su Rusija, Bugarska, Rumunija svrstale su apiterapiju u metode lečenja i poseduju klinike za apiterapiju kao i institute gde se proizvode originalni preparati.

Izvor: Ministarstvo zdravlja RS