Porodični raspored
PORODIČNI RASPORED – POREDAK LJUBAVI
Porodični raspored je početkom osamdesetih godina prošlog veka, pod uticajem grupne dinamike, primalne terapije, transakcione analize i različitih oblika hipnoterapije, razvio i, prilagodivši ga savremenom terapeutskom pristupu, metodološki uokvirio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger.
Uspešno se primenjuje na svim kontinentima, a pored naziva „Familienaufstellung “ poznat je i pod terminima „Order of Love“, „Constellation Work “ ili „Hellinger-Work“.
Centralno mesto u radu imaju porodica i odnosi između članova porodice.
Mi u sebi ne nosimo samo nasleđeni oblik nosa, boju očiju ili oblik stopala, već i sve emocije koje su iskusili ne samo naši roditelji, nego i svi naši preci.
To se posebno odnosi na snažne emocije, pogotovo one traumatične.
Porodični raspored pomaže nam da prevaziđemo taj problem, obuhvatajući kako ono transpersonalno koje nam je poznato, tako i unutrašnje duševne domene i odnose unutar porodice i socijalne sredine.
Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihov aktuelni uticaj na pojedinca.
Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, omogućava nam uvid u dubinsku povezanost i smisao odnosa i dovodi do napretka i razrešenja, ozdravljenja i poboljšanja kvaliteta zdravstvenog stanja i življenja uopšte.
Porodični raspored ne bavi se samo površinom simptoma, već traga za njihovim korenima i probleme rešava na mnogo dubljem nivou, na kojem su simptomi i nastali. Reprezentativni osećaj je jedan od najbitnijih elemenata u radu Porodičnog raporeda.
To je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, kojom se na telesnom i osećajnom nivou mogu doživeti iskustva i osećanja drugih ljudi i imati spoznaja i „znanje“ o njima, iako pre toga nisu bile dobijene nikakve kognitivne informacije o tome.
Biti „medijum“ za iskustva drugih ljudi je sposobnost čoveka koja ima svoje korene u prapočecima ljudskog postojanja i predstavlja, dakle, jedno od najstarijih „znanja“ ljudske vrste.
To takozvano „polje znanja“, u prirodnim naukama poznato i kao „Morfogenetsko polje“ (Rupert Šeldrejk), svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko-informativnog polja praktično odslikava energetsko stanje u okviru (porodičnog) sistema, s delotvornim isceliteljskim potencajalima.
Terapija se provodi individualno ili u grupi, pred kojom pojedinac u svega nekoliko rečenica iznosi simptome koji ga onemogućavaju i smetaju mu u životu.
Ono što ovaj metod čini specifičnim jeste to što klijent među ljudima prisutnim u grupi bira, po ličnom osećaju, po jednog predstavnika za svakog ključnog člana svoje porodice: oca, majku, brata, sestru i, na primer, starije i mlađe dete.
Klijent bira predstavnika i za samog sebe, a nakon što napravi početni raspored članova porodice, sedne sa strane i posmatra šta se događa.
Pred očima prisutnih počinje da se otkriva mreža osećanja, senzacija, doživljaja, uzajamnih emocija, raznih stanja, tajni, barijera, blokada, koalicija, protivkoalicija, svega onoga što zapravo čini skrivenu dinamiku jedne porodice.
Predstavnici članova porodice ubrzo počinju da se ponašaju kao i sami članovi te porodice, osećaju njihova unutrašnja stanja, ponekad čak izgovaraju rečenice karakteristične za osobe koje trenutno predstavljaju.
Dakle, daju informacije o dubinskoj, često skrivenoj dinamici odnosa u porodici, upućujući svojim ponašanjem na nekoga ko je na primer, nepravedno isključen, kome je nasilno uskraćeno pravo na pripadnost porodici.
Njihovo ponovno uključivanje – na energetskom nivou – u porodični sistem dovodi do pomirenja na jednom dubljem stepenu.
Rad u polju Porodičnog rasporeda orijentisan je ka razrešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili sistema, dakle, faktičkim kategorijama bez obzira na postojeće moralne kodekse.
Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje do isceljenja.
Podvrgavanjem tim prirodnim zakonitostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života doseže se do ljubavi, koja je odlučujuća i noseća snaga porodice.
Izvor: Ministarstvo zdravlja RS
Poredak ljubavi – Porodični raspored
Porodični raspored ili poredak ljubavi jedna je od metoda tradicionalne medicine koje je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije ozvaničilo prema čl. 6. Pravilnika o bližim uslovima, načinu i postupku obavljanja metoda i postupaka tradicionalne medicine (Službeni glasnik Republike Srbije, br.119 оd 14. decembra 2007).
Poredak ljubavi – porodični raspored je početkom 80-tih godina prošlog veka pod uticajem primalne terapije, transakcione analize, hipnoterapije, geštalt psihologije i različitih oblika grupne terapije, razvio i, prilagodivši ga savremenom terapeutskom pristupu, metodološki uokvirio nemački psihoterapeut, filozof, teolog i pedagog Bert Helinger. Poredak ljubavi uspešno se primenjuje na svim kontinentima, a pored popularnog naziva „Order of Love“ poznat je i pod terminima „Familienaufstellung“, „Constellation Work“ ili „Hellinger-Work“.
Poredak ljubavi – porodični raspored je fenomenološki metod, koji svojim efikasnim isceliteljskim dejstvom prevazilazi okvire klasičnog terapeutskog rada. To je način isceljivanja koji uključuje kako ono nama nepoznato transpersonalno, tako i unutrašnje duševno područje, isprepleteno s odnosima unutar porodice i šireg društvenog okruženja. Ovaj postupak istovremeno prevazilazi granice ličnog i omogućava uvid u transgeneracijske dinamike i njihovo delovanje na pojedinca. Spoznaja tih dinamika posredstvom takozvanog kolektivnog pamćenja, koje nas povezuje s onim transpersonalnim, omogućava nam uvid u povezanost i smisao odnosa, često dovodeći do neverovantnog napretka, konačnog razrešenja i ozdravljenja. U radu poretka ljubavi središnje mesto zauzima osećaj s kojim se susreću učesnici odabrani da predstavljaju članove klijentovog (porodičnog) sistema. Na delu je jedna od osnovnih ljudskih sposobnosti, na osnovu koje na telesnom i osećajnom nivou mogu da se dožive iskustva i osećanja drugih ljudi i dođe u posed spoznaje i „ znanja“ o njima, iako se pre toga nije raspolagalo apsolutno nikakvim kognitivnim informacijama.
Biti „medijum“ za iskustva drugih jeste čovekova sposobnost koja vuče korene još od prapočetaka ljudskog postojanja, dakle, kao jedno od najstarijih „znanja“ ljudskog roda. Na njega nailazimo i u mnogim drugim savremenim vidovima terapije, kao na primer u konceptima uzajamnog transfera i kontratransfera u psihoanalizi.
U poretku ljubavi dosegnut je dosad najviši stepen diferencijacije te sposobnosti. Određeni porodični raspored predstavlja takozvano „polje znanja“ pomoću kojeg se praktično oslikava energetsko stanje u okviru nekog (porodičnog) sistema, s izuzetno delotvorim isceliteljskim potencijalima. Svojim iskustvenim sadržajima duhovnog energetsko-informacionog polja, ovaj postupak potvrđuje i povratno dopunjava i neke prirodnonaučne pojmove, kao što su, na primer, „morfogenetska polja“ Ruperta Šeldrejka.
Rad u polju poretka ljubavi orijentisan je ka rešenju i podvrgava se prirodnim porecima i zakonitostima koji deluju unutar porodice ili bilo kojeg sistema, dakle, podleže faktičkim kategorijama bez obzira na naše moralne kodekse. Povreda tih zakonitosti može da dovede do teških patnji i bolesti, a njihovo ponovno uspostavljanje – do isceljenja. Podvrgavanjem tim prirodnim zakonomernostima i prepuštanjem energetskim procesima u službi života, doseže se ljubav koja postaje odlučujuća i noseća snaga porodice.
U takve zakonitosti spada, na primer, pravo svih članova porodice (sistema) na pripadnost, nezavisno od vladajućih moralnih normi. Tu je i neprikosnoveno pravo na vlastitu sudbinu, na sopstvenu patnju i krivicu. Tako, na primer, deca ne mogu da nose teret svojih roditelja, već svojim roditeljima smeju i moraju da prepuste čast i dostojanstvo da se sami nose sa svojim bremenom, doprinoseći tako napretku vlastitog života. Uključivanje predaka i mrtvih članova porodice, kao i onih koji su se, na primer, ratnim stradanjima energetski vezali za porodicu, dovodi do pomirenja na jednom dubljem nivou, čime oni živi dobijaju novu životnu snagu.
Rad u polju poretka ljubavi zahteva visoku stručnu postdiplomsku nadogradnju i kvalifikovanost i podrazumeva dobro poznavanje priznatih psihoterapijskih metoda, ali i sposobnost praktičara poretka ljubavi da se odrekne predstave o kontrolisanju situacije, da bi, kako Bert Helinger kaže, mogao da „radi bez namere i straha“.
„Trudeći se da nađemo pravo mesto u životu,
možemo dobiti samo mali uvid u to šta uopšte znači slediti put Velikog duha.
Na tom putu ne postoji budistički, indijanski, islamski, jevrejski, katolički, pravoslavni,
niti bilo koji drugi verski sistem.
Na takvom putu vlada univerzalna ljubav.“
Prema Bear Heartu
„Ako želimo da budemo zdravi, moramo slušati svoju dušu!
Na kraju krajeva, mi i jesmo ovde zato što ne možemo pobeći od sebe.
Dokle god čovek ne uspe sebe da vidi i pronađe u očima i srcu ljudi koji ga okružuju, biće usamljen.
Dokle god ljudima s kojima živi ne dozvoli da proniknu u tajne sfere njegove sopstvene duše,
neće spoznati pravu vrednost spokojstva i sigurnosti.
Dokle god živi u strahu da će biti raskrinkan,
neće moći da spozna ni druge niti sebe samog – biće i ostaće sam.“
Sve je povezano sa svime. Hildegard von Bingen
Ljubav je sadržaj Poretka, Ljubav je voda, Poredak posuda… Bert Helinger
Onom što jeste treba pustiti da bude. Stvarnost nikada ne greši, čak i kad izgleda zastrašujuće. Isceljenje dolazi kroz prihvatanje istine koja je izneta na videlo… Bert Helinger
Izvor: www.orderoflove.com
Kosmos: Poredak ljubavi
