Makrobiotika
MAKROBIOTIKA
Makrobiotika je stil života čiji je cilj sveobuhvatno zdravlje, a postiže se uravnoteženjem biološkog, mentalno-emotivnog i duhovnog bića, u skladu sa prirodnom sredinom i prirodnim zakonima.
Pojam makrobiotika izveden je od grčih reči macros (veliki, dug) i bios (život) i poznat je još od Hipokrata.
Makrobiotički pokret se razvio u XX veku najviše zahvaljujući radu Japanaca Žorža Osave i Mičia Kušija. Makrobiotika je od fundamentalnog značaja za prevenciju, ali je i terapijski pristup za mnoga oboljenja.
Ovakav holistički (celoviti) sistem lečenja omogućava uspostavljanje biohemijske i energetske ravnoteže na svim nivoima u organizmu, što dovodi do maksimalne aktivacije prirodnih mehanizama samoodbrane i reparacije. U okviru terapijske makrobiotike koristi se Orijentalna dijagnostika (bazirana na fiziognomijskoj i tkzv. dijagnostici očitavanja tela) kojom se određuje stanje energije meridijana i organa po teoriji JIN i JANG i teoriji pet elemenata preuzetoj iz tradicionalne kinske medicine (uvek se uzima u obzir i dijagnostika konvencionalne medicine).
Makrobiotičko lečenje sprovodi se energetski uravnoteženom celovitom ishranom, baziranoj na integralnim žitaricama, povrću, mahunarkama, voću, algama, koštunjavim plodovima, semenkama, i manjoj količini namirnica životinjskog porekla (pretežno ribe).
Potrebno je stručno odrediti pravilan izbor i način pripreme hrane, lekovitih napitaka i spoljnih tretmana u vidu obloga i kupki.
Osim ishrane, preporučuje se redovna fizička aktivnost, vežbanje i masaže sa ciljem aktivacije životne energije (Do In, Ći Gung, joga, šiacu terapija i slično), učenje pravilnog disanja, lična psihološka i duhovna higijena (putem duboke relaksacije, kreativne vizuelizacije i uspostavljanjem pozitivnih motiva), kao i adaptacija na životne okolnosti razvojem emocija ljubavi i poštovanja prema svetu u kome živimo.
Primenom makrobiotičkog lečenja najbolji rezultati mogu se očekivati kod svih oboljenja u kojima su nepravilna ishrana i nepravilan stil života faktori rizika za nastanak oboljenja (gojaznost i sve bolesti koje nastaju usled prekomerne telesne mase, kardiovaskularne bolesti i njihove komplikacije, stečeni diabetes, i druga hronična oboljenja raznih organskih sistema).
U lakšim slučajevima makrobiotika može biti jedina metoda lečenja, dok se u većini slučajeva težih oboljenja primenjuje integrativno, tj. sa još nekom terapijskom metodom konvencionalne ili tradicionalne medicine, s obzirom da može dovesti do značajnog olakšavanja tegoba.
Kod kancera je makrobiotičko lečenje pokazalo široki spektar ishoda – od minimalnih rezultata, do produženja života ili čak potpunog povlačenja bolesti.
Stručnjaci Centra za integrativnu medicinu Medicinskog fakulteta u Bostonu mišnjenja su da se da se pravilno primenjeni makrobiotički pristup može prihvatiti kao komplementaran u lečenju kancera.
Izvor: Ministarstvo zdravlja RS
