Akupunktura
AKUPUNKTURA
Akupunktura je jedna od metoda Kineske tradicionalne medicine.
Akupunkturni sistem je predstavljen meridijanima i akupunkturnim tačkama, u kojima su ći -energija i krv najpovršnije i najpristupačnije.
Ubadanjem igala u određene akupunkturne tačke odgovarajućim tehnikama, uklanja se opstrukcija meridijana i poboljšava protok ći i krvi u njemu.
Akupunkturom je moguće aktivirati senzorne puteve prenosa signala, segmentnu aktivaciju visceralnih organa, endogenog opioidnog sistema, endotelnog vazodilatatornog sistema, regulaciju enzimske aktivnosti, aktivaciju pinealne žlezde, regulaciju ekspresije gena, povećanje imunološke funkcije organizma.
Akupunkturnom stimulacijom mogu se postići analgezija, hipoestezija, vazodilatacija, bronhodilatacija, imunološki odgovor, spazmolitički efekat, antiinflamatorni, antihipertenzivni, ACTH- slični efekat, morfinomimetički, antiaditivni, lipolitički, anorektički, sedativni i antidepresivni, antistresni, antianemički, antiholesterinski i dr. efekti.
Utvrđeno je da kod nekih poremećaja akupunktura pokazuje bolje rezultate nego klasična medicina (hronični bolovi različitog porekla i psihosomatski poremećaji).
Na X kongresu Svetske federacije akupunkture i moksibustije–WFAS, 1993 g. u Pekingu, SZO je preporučila da se akupunkturom može lečiti više od 300 bolesti.
Veliki broj svetskih osiguravajućih kuća ovu činjenicu prihvata i pokriva troškove.
Akupunktura je u Evropi u stalnoj upotrebi od 1928 g. (prve informacije Rhune-1683 i Kampfer 1712 g.), a u Srbiji od 1934. godine (dr Pavlović, posle specijalizacije otorinolaringologije u Parizu).
Sekcija za akupunkturu Srpskog lekarskog društva postoji od 1977 g. Interesovanje za primenu akupunkture na zapadu je sve veće.
Izvor: Ministarstvo zdravlja RS
